Naša ličnost u suštini postoji od početka. Kakvi smo bili u trećoj godini života, takvi ćemo biti i u tridesetoj, i u šezdesetoj, samo što ćemo biti zreliji, mudriji i sa lepšim manirima. Tokom života možemo da naučimo kako da ublažimo svoje manje prihvatljive osobine, možemo da promenimo način razmišljanja i preispitamo životne vrednosti, ali ličnost koja je u osnovi svega toga se zapravo ne menja mnogo.
Ako ste kao dete bili tvrdoglavi ili stidljivi, tragovi ovih crta ličnosti će biti prisutni uvek. Naš zadatak je da shvatimo kakva je ličnost našeg partnera i da ga prihvatimo takvog kakav jeste, ako možemo. Ako ne možemo, jedini logičan izbor koji se nameće u tom slučaju je prekid odnosa sa osobom koja nam, u stvari, ne odgovara.
Moja ljubav (prava ljubav) će ga promeniti.
Ako me zaista voli, žrtvovaće se zbog mene.
Veoma je rasprostranjena zabluda da možemo da učinimo da se neko promeni ako ga volimo dovoljno snažno. Tada postoji mogućnost da uđemo u ulogu Spasioca – da pokušavamo da umesto drugog rešimo probleme koje druga osoba ne uviđa. Istina je da se ljudi se ne menjaju zbog ljubavi. Ljubav ne može učiniti niti naterati druge ljude da se promene. Ljubav je važan izvor podrške, ali je osoba ta koja bi trebalo da želi da se menja zbog sebe, a ne zbog drugih.
Takođe, niko ne bi trebao da se žrtvuje zbog ljubavi – da menja kod sebe nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što u stvari nije potrebno da menja. Takve promene obično nisu duboke i trajne, odnosno strukturne, već površinske i odraz tendencije osobe da preterano udovoljava drugim ljudima. Ono što se najčešće dešava tada je to da osoba postaje nezadovoljna i nesrećna, da ima osećaj da se žrtvuje i trpi u odnosu.
Važno je da znamo šta nam je bitno, koje vrline i vrednosti izuzetno cenimo i bez čega ne možemo u odnosu, a sa druge strane koje mane možemo da tolerišemo. Savršen partner ne postoji, tako da će svaka osoba imati neku osobinu ili naviku koja će nam smetati, ali bi njegove/njene mane trebalo da budu u granicama onoga što je nama prihvatljivo (što svako određuje sam za sebe).
Kada uvidimo da nam previše toga smeta kod partnera, trebalo bi da razmislimo da li prenagljujemo kada procenjujemo šta je prednost, a šta mana. Jer neka osobina obično može da bude i jedno i drugo. Na primer, tvrdoglavost može da vam pomogne da istrajete u nečemu kada bi ostali odustali, ali može i da vam napravi probleme ako ste tvrdoglavi tamo gde bi trebalo da budete tolerantni. Takođe, trebalo bi da se zapitamo da li smo previše kritikujući prema partneru i da li očekujemo perfekcionizam od partnera? Ili možda nismo dovoljno radili na tome da prevaziđemo nedostatak komplementarnosti u onim životnim područjima koje smatramo bitnim, pa sad tu dolazi do prevelikog razilaženja u pogledu interesovanja i životnih vrednosti?
Kada su međusobne razlike prevelike, kada partneru pronalazimo više mana i nedostataka nego vrlina, i kada te mane osećamo sa mnogo snažnijim emocijama nego vrline, tada bi trebalo da razmislimo da li je vreme da budemo sa nekim ko nam više odgovara.