U trećem milenijumu pre n.e. kraljevi Mesopotamije su zapisivali i tumačili svoje snove na drvenim pločama prekrivenim voskom. Hiljadu godina kasnije Egipćani su napisali knjigu snova koja je obuhvatala preko stotinu najčešćih snova i njihova značenja. Od tada pa do današnjih dana, ljudi nisu prestali da se pitaju zašto sanjamo. Posle dosta naučnog istraživanja, napretka tehnologije i upornosti, još uvek nemamo konačne odgovore, ali imamo nekoliko interesantnih teorija.
Sanjamo da bismo ispunili svoje želje
Početkom XX veka, Sigmund Frojd je izneo pretpostavku da svi naši snovi, uključujući i noćne more, predstavljaju kolekciju slika iz svakodnevnog života, ali da, isto tako, imaju simboličko značenje, koje se odnosi na ispunjenje naših podsvesnih želja. Prema Frojdovoj teoriji, sve čega se sećamo nakon što se probudimo iz sna predstavlja simboličku reprezentaciju naših podsvesnih misli, poriva i želja. Frojd je verovao da analizirajući sadržaj kojeg se sećamo nakon buđenja, podsvesni sadržaji će se razotkriti i postati jasni svesnom umu, a psihološki problemi koji proizilaze iz potiskivanja će moći da se identifikuju i reše.
Sanjamo da bismo zapamtili
Ako želimo da poboljšamo performanse na mentalnim zadacima, spavanje je dobro, ali sanjanje dok spavamo je još bolje. 2010. godine, istraživači su otkrili da su se ispitanici mnogo bolje snalazili u 3D lavirintu ako su dremnuli i sanjali pre drugog pokušaja da izađu iz kompleksnog lavirinta. Štaviše, bili su deset puta bolji od onih kojih su budni između pokušaja razmišljali o lavirintu, kao i od onih koji su dremnuli, ali nisu sanjali. Teoretičari pretpostavljaju da se određeni procesi upamćivanja mogu odigradi jedino tokom spavanja, a da su snovi signal da se ti procesi dešavaju.
Sanjamo da bismo zaboravili
U arhitekturi ljudskog mozga postoji 10 000 biliona neuronskih veza, koje nastaju svim onim što radimo i o čemu razmišljamo. Neurobiloška teorija snova iz 1983. godine, nazvana obrnuto učenje (reverse learning), tvrdi da dok spavamo, i uglavnom tokom REM faza spavanja, neokorteks pregleda veze između neurona i odbacuje nepotrebne. Bez ovog procesa „odučavanja“, mozak bi bio preopterećen neuronskim vezama koje ne koristimo i parazitske misli bi ometale razmišljanje koje je neophodno dok smo budni.
Sanjamo da bismo učvrstili memoriju
Teorija kontinuirane aktivacije tvrdi da su snovi rezultat potrebe mozga da konstantno konsoliduje i kreira dugotrajnu memoriju kako bi funkcionisao adekvatno. Kada spoljašnji input padne ispod određenog nivoa, kao dok spavamo, mozak automatski pokreće generisanje podataka iz memorije, što se pojavljuje u vidu misli i osećanja koje doživljavamo dok sanjamo. Drugim rečima, snovi možda imaju ulogu „screensavera“ koji mozak uključi kako se ne bi u potpunosti isključio dok spavamo.
Sanjamo da bismo vežbali instinkte za preživljavanje
Snovi koji uključuju opasne i preteće situacije su veoma uobičajeni. Prema teoriji probe primitivnog instinkta (primitive instinct rehearsal theory), sadržaj sna je od značaja za njegovu svrhu. Bez obzira da li je u pitanju noć ispunjena anksioznošću zato što sanjate da vas juri medved kroz šumu, ili se borite sa nindžom u mračnoj ulici, snovi vam omogućuju da vežbate i izoštrite instinkt za borbu ili bežanje u slučaju da vam zatreba u stvarnom životu. Ali, snovi ne moraju uvek da budu neprijatni. Recimo, snovi o privlačnom kolegi sa posla mogu da pruže priliku da provežbate nagon za reprodukciju. 🙂
Sanjamo da bismo se izlečili
Neurotransmiteri koji se luče u stresnim situacijama su mnogo manje aktivni tokom REM faze spavanja, čak i tokom snova o traumatskom iskustvu, što je neke teoretičare snova navelo da pretpostave da je jedna svrha snova u tome da smanje intenzitet traumatskog iskustva kako bi omogućili psihološko izlečenje. Ponovno suočavanje sa traumatskim događajem sa manje mentalnog stresa, može da pruži jasniju perspektivu i poboljša sposobnost da obradite događaj na psihološki zdrav način. Osobe sa određenim poremećajima raspoloženja i PTSP-om imaju problem sa nesanicom, zbog čega neki naučnici veruju da je nedostatak sna faktor koji doprinosi njihovoj bolesti.
Sanjamo da bismo rešili problem
Kada nije ograničen realnošću i pravilima konvencionalne logike, um u snovima može da kreira bezgranične scenarije kako bi vam pomogao da razumete problem i formulišete rešenja koja možda ne biste razmotrili u budnom stanju. John Steinbeck je ovo nazvao „komitet za snove“, a istraživanja su pokazala značaj snova za efikasnost u rešavanju problema. Tako je i poznati hemičar August Kekule otkrio strukturu molekula benzena (sanjajući zmiju koja grize svoj rep dobio je ideju da bi struktura ovog molekula mogla da bude ciklična). Ovaj primer pokazuje da je ponekad najbolje rešenje problema da prespavate. 🙂
Ovo su samo neke od istaknutih teorija. Kako tehnologija povećava naš kapacitet za razumevanje funkcionisanja mozga, moguće je da ćemo jednog dana otkriti konačan razlog zbog čega imamo snove, ali dok ne dođe taj trenutak, možemo samo da nastavimo da sanjamo. 🙂
Izvor: https://www.facebook.com/BeConstantlyCurious/videos/118465068819544/