Anksioznost je osećanje koje ima karakter neugodnog, mučnog iščekivanja i predosećanja, strepnje i neizvenosti. Počiva na uverenju da životne poteškoće prevazilaze vaše kapacitete i sposobnosti da se uspešno izborite sa njima.
Osobe sklone razvijanju anksioznosti imaju neke zajedničke karakteristike. Neke od ovih karakteristika su pozitivne, kao što su kreativnost, intuitivnost, emocionalna osetljivost, saosećanje i dobronamernost. Ove karakteristike su ono što ih čini da budu voljeni od strane porodice i prijatelja. Druge karakteristike podstiču anksioznost i čine da osobe koje se suočavaju sa anksioznošću, panikom i fobijama imaju sniženo samopouzdanje. To su:
- Perfekcionizam
- Preterana potreba za podrškom i odobravanjem
- Tendencija ka ignorisanju fizičkih i psihičkih znakova stresa
- Preterana potreba za kontrolom
Perfekcionizam
Perfekcionizam ima dva aspekta. Prvi je tendencija da imate nerealno visoka očekivanja od sebe, drugih ljudi i života uopšte. Kada se bilo šta od ovoga ne ispuni, postajete razočarani i/ili kritični. Drugo, često ste previše zabrinuti zbog svojih malih grešaka ili mana ili ste nezadovoljni svojim postignućima. Dok ste fokusirani na ono što nije u redu, obično otpisujete ili zanemarujete ono što jeste.
Perfekcionizam je uobičajeni uzročnik niskog samopoštovanja zato što osoba ima ideju da je njena vrednost određena njenim postignućima i uspesima. Stav da „nikada ništa nije dovoljno dobro“ može da učini da postanete strogi i da sebi uskraćujete zadovoljstva, što može da dovede do hroničnog stresa i iscrpljenosti. Svaki put kada upućujete sebi izjave tipa „trebalo bi da“ ili „moram“, vi sebe terate zbog svoje anksioznosti, a ne zato što nešto želite ili bi zaista trebalo to da uradite.
Preterana potreba za odobravanjem i podrškom
Svim ljudskim bićima je potrebno odobravanje. Međutim, kod ljudi sa anksioznim poremećajima potreba za prihvatanjem i podrškom može da bude preterano izražena, te oni stalno traže potvrdu od drugih ljudi i teže da se dopadnu svima. U želji da se prilagode očekivanjima drugih zanemaruju svoje potrebe i osećanja. Često imaju poteškoća da postave granice i kažu ne. Dugotrajna posledica ovakvog ponašanja uzrokuje osećanje frustriranosti i ozlojeđenosti usled nezadovoljenih važnih želja i neiskazanih potreba. Potisnute frustracije i ozlojeđenost na podsvesnom nivou stvaraju osnovu za hroničnu anksioznost i napetost.
Tendencija da ignorišete fizičke i psihičke simptome stresa
Ljudi sa anksioznim poremećajima često nisu u dodiru sa sopstvenim telom. Ako ste anksiozni ili preokupirani brigom, vi ste „zaokupljeni sopstvenom glavom“, odnosno niste snažno povezani sa ostatkom tela od vrata nadole. Tada se može desiti da ignorišete čitav niz fizičkih i psihičkih simptoma uzrokovanih stresom, kao što su umor, glavobolja, nervozan stomak, mišićna napetost i bolovi u nekom delu tela, dijareja, nesanica, ili pak, doživljaj preopretećenosti i preplavljenosti, promene raspoloženja, poremećena koncentracija, nemir, razdražljivost, apatija, seksualni problemi, i sl.
Mnoge osobe sklone razvijanju anksioznosti imaju dug istorijat preteranog naprezanja, u pokušaju da urade premnogo za premalo vremena. Vođeni perfekcionističkim stavovima, teže da urade više i budu svakom na usluzi. Često mesecima ili čak godinama nastavljaju tako, ne primećujući ili jednostavno zanemarujući da su pod velikim stresom. Neke od posledica nagomilanog, hroničnog stresa jeste poremećeno funkcionisanje neuroendokrinog sistema u mozgu, čirevi, povišen krvni pritisak, glavobolje i druge psihosomatske bolesti.
Iako ovi poremećaji uzrokuju značajan duševni bol, oni su, u stvari, znaci upozorenja. Telo poseduje urođene mehanizme za sprečavanje samouništenja, tako da poremećaje koje se razvijaju u uslovima hroničnog stresa možete posmatrati kao način na koji vas telo primorava da usporite i promenite način života pre nego što dovede sebe do katastrofalnog pogoršanja bolesti ili smrti.
Preterana potreba za kontrolom
Ako želite da sve u životu bude predvidivo, znači da imate preteranu potrebu za kontrolom. Obazrivost da o svemu povedete računa u suprotnosti je sa neizvesnošću koju život nosi. Promene koje se događaju u vašoj sredini, ponašanje drugih ljudi i promene vašeg zdravstvenog stanja koje ne možete da predvidite ili kontrolišete, neizbežne su.
Preterana potreba često ima poreklo u traumatičnoj istoriji pojedinca. Ako ste preživeli iskustva u kojima ste se osećali uplašeno, ranjivo, ugroženo ili bespomoćno, to je mogao da bude okidač za razvoj odbrambenog stava i preterane opreznosti.
Na psihoterapiji možete naučiti kako da prevaziđete anksioznost, manje brinete i živite opuštenije i kvalitetnije.
Izvor: Edmund J. Bourne, Ph.D. (2005). The Anxiety & Phobia Workbook. Oakland, California.