Vežbanje može da transformiše vaše telo na mnogo načina, koji nisu samo estetske prirode. Zgodno telo, lakoća kretanja, britkiji um i samopouzdanje. Ne košta mnogo i dostupno je svima. Naše telo je stvoreno da se kreće, međutim, fizička aktivnost ne stimuliše samo mišiće, već i različita područja mozga sprečavajući kognitivno propadanje. Osim toga, vežbanje redukuje stres i predstavlja sredstvo kontrole emocija.
Zahvaljujući fizićkoj aktivnosti i naš mozak ostaje u dobroj formi, a ne samo naše telo. Ako mozak izložimo odgovarajućem stimulativnom okruženju kao što su treninzi, povećavamo šansu da preveniramo efekte starenja na mozak koji počinju da deluju posle 45. godine života i mogućnost da sprečimo pojavu degenerativnih oboljenja kao što su Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije. Na primer, časovi plesa mogu biti veoma fizički i mentalno izazovni: složene motoričke radnje, koordinacija pokreta, kretanje u više ravni, plesne kombinacije koje pokušavamo da zapamtimo predstavljaju izazov kako za različite centre u mozgu zadužene za njihovo izvođenje, tako i za hipokampus, moždanu strukturu zaduženu za pamćenje i osetljivu na kognitivno propadanje. Vežbanje sprečava odumiranje nervih ćelija u toj regiji i povećava njegovu otpornost, a složićete se, svi želimo da nas pamćenje i koncentracija što duže služi!
Kardio treninzi poboljšavaju funkciju pamćenja, dok visoko intentenzivni intervalni trening (HIIT) pozitivno utiče na vigilnost pažnje, ali i bolju kontrolu apetita jer smanjuje koncentraciju grelina, hormona koji stvara osećaj gladi. Postoji pozitivna korelacija između vežbanja i produktivnosti. Pokazalo se da oni koji vežbaju redovno imaju više energije u toku radnih sati u odnosu na one koji pretežno sede. Možda se čini kao da će vam trening oduzeti još jedan sat u ionako pretrpanom rasporedu, ali zapravo povećaće vašu mentalnu oštrinu i efektivnost u poslu. Osobama koje se bave kreativnim radom predlaže se pauza u vidu šetnje ili treninga, naročito na otvorenom jer umereno izlaganje suncu podstiče produkciju D vitamina u organizmu, dok fizička aktivnost povećava kreativnost.
Bavljenje fizičkom aktivnošću koja na prijatan način stimuliše naša čula i telo dovodi do opuštanja i redukcije simptoma anksioznosti. Prema rečima dr Edmunda Džejkobsona, tvorca progresivne mišićne relaksacije, Anksiozan um ne može postojati u opuštenom telu. Vežbanje se koristi u lečenju anksioznosti, kao i blažih oblika depresije jer podstiče lučenje endorfina, neurotransmitera zaduženog za osećanje sreće i euforije. Iz tog razloga vežbanje se preporučuje kao konstruktivna strategija u prevazilaženju bilo kojeg oblika zavisnosti zbog lučenja dopamina koji se prirodno stvara kod aktivnosti kao što su vežbanje, seks, uzimanje hrane, ali i droge.
Vežbanje daje prirodan osećaj sreće i zadovoljstva bez štetnih posledica. Redovnim vežbanjem naše telo se menja tako da postajemo zadovoljniji njegovim izgledom i samopouzdaniji, ali samopouzdanje ne proizilazi samo iz doživljaja veće fizičke privlačnosti. Vežbanje obično povlači za sobom pravilnu ishranu, uredan san i zdrav način života, te prvenstveno predstavlja izraz brige za sebe i svoje zdravlje, odraz samodiscipline, upornosti i posvećenosti. Kroz treninge stvaramo pozitivan odnos sa svojim unutrašnjim bićem i gradimo samopoštovanje koje se bazira na opažanju sebe kao mentalno izdržljive osobe. Napor koji smo uspeli da savladamo tokom treninga, kao i vidljivi i merljivi rezultati na telu predstavljaju poruku sebi da smo dovoljno uporni i sposobni da prevaziđemo i neke druge prepreke i iskušenja u životu, čime jačamo doživljaj samoefikasnosti. Osim toga, kao takvi predstavljamo poželjan i uzoran model ponašanja drugima i delujemo motivišuće na naše okruženje. Ko ne bi poželeo za sebe isto?
Volite sebe, budite dobri prema sebi i budite pozitivan uzor drugima!